La Serbie et la France. Une alliance atypique : les relations politiques, économiques et culturelles 1870–1940

La Serbie et la France. Une alliance atypique : les relations politiques, économiques et culturelles 1870–1940

Из штампе је изашао зборник радова на француском језику La Serbie et la France. Une alliance atypique : les relations politiques, économiques et culturelles 1870–1940, Dušan T. Bataković (dir.), Под уредништвом др Душана Т. Батаковића, заменика директора Балканолошког института САНУ, из пера двадесет пет српских и француских историчара, историчара уметности и књижевности, овај зборник осветљава сва важна питања српско-француских веза у другој половини 19. и првој половини 20. века.

Једно нетипично савезништво између Кнежевине, потом Краљевине, Србије и Француске, као основног изворишта политичких доктрина и револуционарних покрета у Европи 19. века – било је то савезништво које никада није озваничено, чији услови никада нису били утврђени, али чија је веродостојност одолела свим искушењима, да би била крунисана у рововима Источног фронта за време Првог светског рата, када су српска и француска војска једна другој пружиле руку.

Савезништво између Србије и Француске, чак и за време Првог светског рата, остаје нетипично; оно је почивало на вредносном идентитету, а не на политичким и  територијалним уступцима на штету суседа.

Највећи део овог зборника радова je резултат научног скупа (Једно нетипично савезништво. Француско-српски односи 1878–1940) који је одржан у Београду 7. и 8. децембра 2007, у организацији Балканолошког института САНУ, а у сарадњи са професором Жан-Полoм Бледом са Универзитета Париз-Сорбона (Париз IV). Значај тог научног скупа потврђен је присуством Његове екселенције господина Жан-Франсоаа Терала, амбасадора Републике Француске у Београду. Осим радова учесника скупа, зборник је допуњен новим прилозима како би се понудио исцрпнији поглед на одређена раздобља, али и неке аспекте суштинске за разумевање француско-српског савезништва, као што је Први светски рат, идући при том од политичке и војне сарадње до културних веза, све до једног новог погледа на убиство краља Александра и Луја Бартуа.